.


 
 


prsta ga klikalo
 

 J a g o d a ;
 
 

 Senita : moje drugarice ;                                              
 
 

 I b r o + M o r i ;
 
 

 stari kabovci : Š u l e ;                                                           
 
 
                                                  lari   
 
 

 Opolcer  M i r n a ;
 
        

 A k o + P e r o ;
 
 
  
 A i d a   T.                
 
 
                                                      
 Paščenko : V a n j a + O l g a ;
 
 
 
 

 Opolcer  M a y a ;
 
        

 T r i p a l o ;
 
 
  
 S u ć i & S u ć i ;                
 
 
                                                      
 S v r a k a ;
 
 
 
 

 R a d m i l a + S e n a d + Z l a t k a ;
 
        

 D j i g i ;
 
 
  
 T u b a + D r a ž e n k o + S l a d j a n a ;                
 
 
 
 

 D r a g a n a ;
 
 

 A v d o ;
 

 
  
 školske drugarice : Ž a n a + T e a + A n a ;                                                         
 
 
                                                      
 igorba
 

 
 suleos                                                     
 
 

 D e a ;
 
               
 
 C o t a ;                                                                                   
 
 
 Hune                                                     
 
 

 P e t k o + S u l e + Z o k a ;
 
 

 M e r i m a + C i n c a r + Z a j a ;
 

 
 Slavica
 
               
 
 S u l k o ;                                                                                   
 
 

 S o n j a + K o k a + M i l a n a ;
 
 

 M u l a l i ć ;
 

  

 S m a j o + I b r o ;                                             
 
 
 
  


 S t e h l i k ;
 
 

 A i d a + A b r a h a m ;
  
 
                                                             lari
   
 

 A s j a + A l m a ;                                              
 
 

 V l a d o + Ž e l j o ;
 
 
 Vratiše se iz lova
 Rekao bih tek tako

 Veseliše se pri gozbi
 Dok neko je plak'o.
                                               sule
 

  

 gitaristi : M i r o ;                                              
 
 

 vokalne solistice ;
 
 

 gitaristi : S u l e   O.
 

 
 
 

 Š e b a + Z l a t a n + M e r i m ;                                              
 
 
 
  

 sestrica sestri ;                                              
 
 

 D u b r a v k a + D i j a n a + J a s n a ;
 
 

 N i n o + Č i s k o + A d n a n ;
 

 
 
 

 v r b a s k a ;                                              
 
 
 Jajčević
 
 

 90/91 : D e a n a + A n i c a + R a d m i l a ;
 
               
 
 Milovac F i l i p ;                                                                                   
 
   

 jaran  jaranu ;                                            
 
 

 A z r a ;
 

 
 
 
 
 S l a v i c a ;
 
 
 
 L j i l j a n a + Ž a r e ;
 
 

 Mićo Šišarica + N a l e + neznam + J u s o ;
 
 
  
 gitaristi : M i r s o ;                                                 
 
 
 
 

 A i d a   A.
 

 
 
               
 
 Š t e f a n a c + S k o č i b u š i ć ;                                                                                   
 
        

 M a k o r ;
 
 

 orkestar  Franje Petrušića ;
 
 
                                                       granić
 
 
 
 gitaristi : D u b r a v k o ;
 
 
 
 B i l j a n a + M a j a + Ć u b i c a ;
 
 

 B r a n e + R a a t a k + D j a n i ;
 
 
                                                    ratak
   
 

 gitaristi : I b r o ;
  
 
                                                             lari
 
 

 Piljak  M i l a n a ;
 

 
    
 
                                                tomislav
 
 

 S v e m i r + S t e l a + Z a h + A m r a ;                                              
 
 
 Joe
 
   Bosanac

 1979 u jesen, upisujem psihologiju kao izvanredni studij. Putujem svaki tjedan Bluka Zagreb, radim praktikume i
  citam knjige, ali nakon sest mjeseci, ja sam u totalnoj gabuli. U svim predmetima zaostao, a praktikum, najvazniji
  predmet, sve nule, pa pad i ponavljanje godine, sto bi za mene bio kraj studija, izgleda neizbjezivo. Odlucujem se
  naglo i brzo, za neplanirani potez. Dajem otkaz na poslu, uzimam dvije zadnje place i s vjerom da cu prezivjeti do
  prvog posla koji nadjem, mijenjam staniste. Sobu u Zagrebu biram po kriteriju najnize cijene. Rezultat, sobica s
  krevetom, na auto putu Beograd Ljubljana, Kruge 44. Soba je mala, ali zato puna vlage, pa je prozor nemoguce
  zatvoriti. To znaci, spavas dok auti, sto na sat, projuruju pokraj tvog kreveta. Ujutro osjecaj velikog zadovoljstva,
  savrsen uspjeh sto si uspio zaspati. Eto, u dvadeset cetvrtoj, potencijalnu muku s lakocom okreces u trijumf. 

  Ako mi je zivot u tom trenutku izgledao dramatican i licio na veliku avanturu, dani su brzo postali ujednaceni.
  Ustaljena rutina, bijeg iz sobe sto prije, pa u sveucilisnu knjiznicu, od otvaranja, do zatvaranja. Pruga se prelazila
  jedino pri odlasku na predavanja, a hrana identicna. Ogranicene financije kazu, pola litre mlijeka, jedan mali putric,
  mali pekmezic i cetvrt kruha. Pa to lijepo razdijelis na svoj dan. Pa tako svaki dan, tri, cetiri mjeseca. Ne opterecujes
  se razmisljajuci, sto cemo danas za rucak. To je bilo i vrijeme posebne izoliranosti. Pridruzio sam se ostalim
  studentima na predavanjima sest mjeseci kasnije, pa jos sest godina stariji od ostalih, nije bas hranilo pouzdanja
  za razgovore. To sto sam svoju buducu zenu, za vrijeme jednog ispita, povukao za ruku trazeci odgovor na jedno
  pitanje, a ona me prostrijelila ocima kao da sam s druge planete i samo istrgla ruku, nije obecavalo skore kontakte
  s ostalima. Ne sjecam se koliko je mjeseci proslo dok prve kolege nisu poceli da mi prilaze i pitaju me ko sam to ja
  i odakle sam i zasto stigao medju njih.

  Dok sam na godini bio sam i drugaciji, u sveucilisnoj sam relativno brzo nasao par ludaka koji su sa mnom u
  citaonici provodili vrijeme od ranog jutra do zatvaranja. U pauzi, nakon uljudnih pozdrava, podjoh sve vise da pricam
  s jednim Bosancem. Izgledao je mojih godina, nisam ga dozivljavao bliskim, ni fizicki ni u razgovorima, ali on je volio
  pricati, a ja bas i nisam imao puno mogucnosti biranja drustva, pa slusam, s nekim se divaniti mora. Bosanac je
  radio magisterij na temu bosancice. Bio je pun strasti o tome, pricao o znanstvenim metodama koje je koristio da
  organizira stare dokumente, o politici koja mu nije dozvolila da magistrira jer su hrvatski nabrijani mentori insistirali
  da mijenja podatke i prilagodi ih njima zeljenim zakljuccima. On je, prica o tome mirno, ostavio taj zavrsen, a ne
  obranjen magisterij i zapoceo novi, u nadi da ce ovaj novi moci dovesti do kraja na nacin koji zeli. Ja pratim, ali ne
  slusam. Mislim se o tome, zasto bi neko uopce danas proucavao pismo koje vise niko ne koristi, nije li to gubljenje
  vremena, ali sutim. Pravim se da ga pratim. On prica o vaznosti znanstvenog pristupa, metodama utvrdjivanja istine,
  politickim i subjektivnim preprekama dosljednom kritickom misljenju, a ja mislim svoje. Ja sam psihologiju upisao
  samo s jednim ciljem, da s tom diplomom dodjem do statusa psihoterapeuta. Znanstveni pristup me nije zanimao i
  shvatio sam citanje o njemu samo kao nuzno zlo na putu k cilju, slobodnom prakticiranju filozofije i govornistva u
  svrhu vodjenja korisnih, terapeutskih razgovora. Zato sam se samo pravio da ga pazljivo slusam.
  Danas, vise od
  trideset godina kasnije, jasno se sjecajuci njegovih recenica, shvacam da nisam lagao njega, nego sebe. Slusao
  sam pazljivije nego sam to tad znao, usvajao sto je on govorio, a on, kao da je znao da se obrati onom dijelu mene
  za koji nisam ni znao da postoji. Ja vremenom postadoh ponosan na izgradjeno kriticko misljenje i znanstveni pristup.
  Mnogo mog sadasnjeg znanja ima izvore u nekim cudnim i alternativnim teorijama koje sam redovno citao, vodjen
  pouzdanjem da cu upravo pustajuci ogromnu kolicinu pijeska kroz znanstveno sito, uspjeti zadrzati zrnce, dva zlata. 
 
  Volio je da prica o umjetnosti, posebno o muzici. Govorio je o svojoj ljubavi prema gitari, o tome kako godinama zivi
  od nastupa po barovima i uziva u tome. Posebno mu je vazno u umjetnosti ta igra izmedju samodiscipline i slobode.
  Iz tog braka izrasta najljepse dijete, kreativnost. Govorio je o svojim eksperimentima s muzikom, ali i granicama koje
  je sebi postavljao. Ma koliko vjezbao gitaru i nastupao, nikad nije isao spavati iza ponoci. To je nekad bio i tezak uvjet
  kad je nastupao po lokalima, ali svaki put kad je o njemu ovisilo kad ce zavrsiti, ni najzanimljivije drustvo, ni najbolja
  atmosfera, ne bi ga odvukla od pravila da ne ostaje ni minuta kasnije no sto je planirao. Zdravlje prije svega, govorio bi.
  Mene u to doba nije to sve previse zanimalo, pa sam se samo pravio da ga pazljivo slusam.
  Danas, vise od trideset
  godina kasnije, jasno se sjecajuci njegovih recenica, shvacam da nisam lagao njega, nego sebe. Slusao sam pazljivije
  nego sam to tad znao, usvajao sto je on govorio, a on, kao da je znao da se obrati onom zainteresiranom dijelu mene
  za koji nisam ni znao da postoji. Sjetim ga se jos na tu temu, jer mi je ostalo kao navika, uvijek u krevet prije ponoci.
  Zdravlje je zdravlje. I tako smo se mi druzili, onda nam se pridruzila i Branka, s kojom uskoro prohodah.
  Dok smo
  jednom pricali o njemu, ona kaze, znas, ti previse psujes oko njega, pogotovo boga. Znas da je on veliki vjernik, bivsi
  svecenik. E, tu se ja iznenadih. Koliko sam samo puta pravio sale na racun religije, pa psovao pred njim, a prije svega,
  nikad u zivotu nisam upoznao vjernika kojeg nisam sazaljevao. Osim toga, nastavi Branka, on je petnaestak godina
  stariji od nas. Tesko je vjerovati zar ne, ali pricao mi je o svom rezimu hrane, discipline i posvecenosti zdravom tijelu.
  On smatra da je to tajna njegove mladolikosti. Vec kod sljedeceg susreta, ja pun neugode hocu da se izvinem. On mora
  da me mrzi slusajuci me svo ovo vrijeme sprdanja na temu religije. Dok biram rijeci isprike i pitam ga zasto nikad nista
  nije rekao, on me prekida. Kakve veze tvoje rijeci imaju s mojom vjerom? Nikad ti nisam nista rekao jer te volim kao
  mladog prijatelja i sugovornika, a tvoj ateizam mi ni malo ne smeta. Svi mi imamo svoje muke s bogom. Moje su se
  pokazale kad sam kao svecenik bio izlozen dogmama koje su me od njega odvajale. Bio mi je to najtezi trenutak u zivotu,
  kad sam se odlucio odvojiti od crkve. Organizirana religija udaljuje od boga. Znas, ja se jos uvijek molim i meditiram,
  svakodnevno. Poceo sam to raditi i prakticirati kao dijete i znam da cu nastaviti dok sam ziv. Vjerujem da je to nacin da
  se priblizim bogu. Ipak, moram ti priznati, da vremenom, dok sviram gitaru, pricam s nekim, setam ili citam, ulazim u
  stanja tako intenzivnog mira, neke cudne dubine i lakoce, kad se osjecam blize bogu nego kad molim. Ne znam sto je to,
  ali me tjera da se pitam o svom poimanju boga. Sto ako je tvoje psovanje neki cudni izraz tvoje divlje slobode koju bog
  hoce da osjecas? Sto ako si ti blize njemu tada i on te voli vise nego mene kad se molim? Kako da otkrijemo uopce da
  li je ta luda i bogohulna misao istinita ili ne? Ma znas, istorija katolickih svetaca je istorija poslusnika koji su ostali na
  partijskoj liniji i zbog toga proglaseni svecima, dok su oni koji su postavljali kriticka pitanja ili bili slobodni da misle
  drugacije, izopaceni. Eto, tako ja mislim i zato me tvoj ateizam nimalo ne smeta.  I slusam ja njega, pravim se da me
  zanima, ali mi je sve sto govori nevazno. Zato sam se samo pravio da ga pazljivo slusam.
  Danas, vise od trideset godina
  kasnije, jasno se sjecajuci njegovih recenica, shvacam da nisam lagao njega, nego sebe. Slusao sam pazljivije nego
  sam to tad znao, zapamtio skoro sve sto mi je tad rekao. Znam da dio moje filozofije o religiji, misli koje danas prolaze
  kroz glavu, imaju korijen u njegovim rijecima. 

  Tako smo se mi druzili negdje do juna mjeseca. Meni se zivot poboljsao, nasao sam sobu u studentskom domu,
  dobio posao i sveucilisna prestala biti dnevni boravak. Bosanca nikad vise nisam vidio. Nisam o njemu nikad puno
  ni razmisljao, ali eto, odnekud, u zadnje vrijeme bih tako rado da ga sretnem, a niti bih ga mogao vise prepoznati
  niti mu se imena vise sjecam. 

                                                                                                                                                                              e n v e r
 
 
                                                    ratak