prsta ga klikalo
 

 P l a m a
 
 

 uzparkic : C a n a k + C u c o ;                                                                                                                              mm
 
 

 B a l i c
 
   J a s m i n k a  V.
 
 
 
   G o g a + S l a v i c a ;
 
 

 zalosna melodija ;
 
 

 Pariz : A n d r e a
 
 
 M a r i o :
 Planinari su oni cudni ljudi sto se penju po stijenama
 i kada ih niko ne tjera da to cine. Tako, prije tridesetak
 godina oni iz Cajaveca pozovu Eku, doktoricu Mirsadu,
 Jasminku,Taksija..pa preko Mojstrane gore na Triglav
 i na drugu stranu dolje - na Bohinj...Bila tada na Kreda-
 rici kuca na najvecoj nadmorskoj visini u bivsoj domo-
 vini a 'Rudi Cajavec' tada bio Kombinat.
 
 
 
 

 'Gavran' : Z a r e   B o s n j a k
 
 

 Venecija : S u n c i c a
 
 
 Kemal Mahmutefendic otvara knjizevno
 vece u SPKD Prosvjeta, Zenica, uz domacina
 Bojana Bogdanovica i gosta Bozu Piku Marica.
 
 
 
 

 S i m e + K e k a + F u c o ;
 
 

 mariom : gospodja  C a m k a,  graditelj ;
 
 

 z a b a v a
 
 

 Djidjina ulica ;
 
  mariom : P i k a   M a r i c  u  Z E - D O  kantonu ;
 
    P u c a r
 
 

 u podnozju Everesta : M a s a
 
 
 D i n a r : H o r a c i j e  (klikni u plava slova)
 muzicki film
 scenario + rezija - advokat Stanisic
 u ulozi Horacija - Said Djuzel
 gdje : zeljeznicka stanica
 kad : 1 9 8 5.
 
     Melburn : O m e r + S e v e r i n ;
 
 

 L o s   M u c h a c h o s
 
 

 ljiljam : prof. B o b a
 
 

 Slatina : L o l i t a + J a d r a n k a ;
 
 

 na mostu : V e s n a + D j a n i ;
 
 

 M a i d a
 
 
 Sad neko u ovoj noci
 Prolazi duge snijezne pute

 Sad neko u ljubavi tamo
 Gleda zvijezde razasute

 Sad neko zamisljen kraj mora
 Na golom kamenu sjedi

 Sad neko mrtav se budi
 I kao da me kroz prozor gledi
                                            SuleA.
 
 

 Vinea : C e c a + R a n k o + D i d i + S i n i s a ;
 
 

 M a t i j a s
 
  D u n j a
 
 

 K i k i + P u t k a s + R a j i c + C a d o + T a m b a ;
 
  mariom : S i m u n o v i c
 
 

 D i n a r
 
 

 R e l j a
 
 

 Novoselija 1972. - J a s n a + D a m i r + B r a n e ;
 
 

 na konju : M a s a                                                                                                                                              parkicblog.spot.com
 
    I n d i r a + R a f a e l ;
 
 

 S t a s k a + D a r k o ;
 
 

 C a i r e : Los Chairos Lakers ;
 
 

 gitaristi : M i l a n ;
 
 

 T e s a + B r k a + Z u l a ;
 
 

 'S l a v i j a'
 
 
 Bio je proljetni dan u Zagrebu, krajem sedamdesetih. Izasavsi iz tramvaja na tadasnjem
 Trgu Republike, krenuo sam pjesice prema Studentskom centru. Negdje na sredini
 Masarykove sretoh Sohu, mog druga rokera, s kojim sam jedno vrijeme svirao:
 'Gdje ides',- upita me.
 'U Studentski centar, na koncert'.
 'A, onaj tvoj jazzista?'
 'Da, Pat Metheny Group'.
 'Sad sam tamo prosao, velika je guzva. Imas ulaznicu? Ma, nije to losa muzika, samo me
 nakon dvije - tri pjesme uhvati nervoza i najradije bih se potukao', bile su rijeci okorjelog
 rokera, nakon kojih smo se i rastali.
 Do tada mi nije niti palo na pamet da necu moci doci do ulaznice. I, Sohina predvidjanja
 su se obistinila te, na moje veliko razocarenje, nisam dobio ulaznicu.
 
 O tom koncertu sam kasnije dosta slusao, jer je bio jedan od nekolicine kao sto su bili
 Chick Corea Return to forever, ili Klaus Doldingerov Passport, koji su bili sinonim za jazz
 rock, i koji su dosta mladih zainteresirali za jazz muziku. Iako sam se, vremenom, malo
 udaljio od jazz - rocka, nasavsi interesantnijim i ljepsim drugaciji nacin izrazavanja u jazzu,
 Pat Metheny i njegova muzika - bez obzira da li se radi o 'cistom' jazzu ili nekoj fussion
 varijanti, za mene je ostala uvijek rado slusana. Pogotovo izvedbe na akusticnoj gitari,
 gdje se vidi njegov raskosan talenat i veliko majstorstvo.

Prosli petak, kasnojesenska vecer, 30 i nesto godina poslije, oko pola osam Dijana i ja
krecemo prema Studentskom centru. VIP jazz festival, nastupa Pat Metheny trio. Ovaj puta,
nesto malo stariji i valjda zato pametniji, kartu smo kupili vec prvi dan pretprodaje. Ispred
ulaza u kino SC opet guzva, kao i prije. Studentski centar se za svih ovih godina nije nista
promijenio, ali doslovno. Takodjer niti unutrasnjost, koja te, cim udjes unutra, lupi u glavu
tamnim prostorom i mirisom polusuhog-polutrulog drveta letava kojima su okovani zidovi
sale. Sve je ostalo isto kao na nedeljnim kino matinejama koje je propustao malo koji
zagrebacki student.
Sredina sale, red 23, sjedala 1 i 2. Nije slucajno, vrlo je malo prostora izmedju redova
stolica pa zahvaljujuci sjedalu broj 1, noge mogu i van reda.
Sala puna, prepuna.
Koncert - vrhunski.
Na srecu, Pat Metheny nije samo legenda. Dan ranije sam se jako razocarao nastupom
legende MCCoj Tynera, ili slicno razocarenje prije godinu dana nastupom gitariste Jimma
Hola. Pat je jos uvijek u naponu snage, sto nije cudno, jer mu je 'tek' 57 godina. Tenisice,
traperice, karirana kosulja zavrnutih rukava i duga, razbarusena kosa. Potpomognut
vrhunskom svirkom  Larrya Grenadiera na basu i Billa Stewarta na bubnjevima, Pat
Metheny nam je predstavio vlastiti autorski program, iako je zadnji CD bio u potpunosti
posvecen tudjim pjesmama, pop standardima, koje je, kako je sam izjavio, slusao na radiju
dok je bio mali. Elektricna jazz gitara, akusticna gitara, midi gitara i neko cudo sa 42 zice i tri
- cetiri vrata, navodno njegova konstrukcija. I, na kraju, gitarom i sinthesyzerom kontrolirane
mehanicke udaraljke !
Nekoliko biseva, sve zajedno preko dva sata uzitka. Zatim guzva na garderobi, pa guzva na
izlasku SC-a i prolasku izmedju pedesetak pusaca koji su, valjda, jedva docekali da mogu
zapaliti cigaretu.
Jos uvijek puni dojmova, dobro smo se ususkali u jakne i krenuli u hladnu, maglicastu
novembarsku noc. Bilo je malo iznad nule, a za ujutro su najavili i prvi minus ove godine.
A cini mi se da je ljeto prestalo tek prije nekoliko dana.
Jebiga, vrijeme brzo prolazi.
N i n o
 
  S l a v i c a + Z d e n k a
 
 

 mm - Mikroelektronicari : K o v a c i c + T r o k i c ;
 
 
 N I S K A N A
 Banja Luka je igrala tenis jos davnih, predratnih godina.
 Medju ovima na slici prepoznajam Lazu Divjaka (Kikanov otac),
 Vukica (strica Mladena i Svete), Miralema Dzinica (otac moje
 sesrtricne Aide), Milosevic Stojanka (sestra Vlade Milosevica),
 Radetic, Veljk
o i Mladen Stojanovic, F.Klajnhapl, Margita Seles,
 Drenka Mitrinovic, Vavra Mincika, Zanka Dimitrijevic, Lela Gojic.
 
 

 S a r a c
 
 

 S a n j a + D r a g a n + J a r o + Z v e k i ;
 
   M e r i m a   B.
 
 

 Komiza, ulaz u DISCO, 1970. - Mladjo Pindjo, neka treba, Nino, Caja, neki, Boro Drazic, ;....... sjede Igor Varsek i Neja ;
 
 

 linije + modni detalji ;